ВАСКРШЊИ ПРАВОПИС

Уобичајен

Назив  великог црквеног празника и пригодан поздрав изговарамо на неколико начина: Ускрс, Васкрс, Васкрсеније, Воскресеније, воскреснути, васкрснутиХристос васкрсе или Христос воскресе. Различити облици указују на порекло, односно на то да ли облик потиче из српскословенског или рускословенског језика. У електронској комуникацији могу се прочитати и (неправилни) облици Христос васкресе, Христос воскрсе, Христос васкрс и сл.

Реч Ускрс потиче из српског народног језика, у којем је У заменило почетно В (иза кога је следио тврди полуглас). Према томе, правилни облици су: Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено), као и поздрави Христос васкрсе (српскословенски) и Христос воскресе (рускословенски). Сви остали облици који се чују воскрсе/васкресе/васкрс не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику, што значи да су неправилни!

Под утицајем страних језика, све чешће (у новинама, на рекламним паноима, у ТВ рекламама) видимо неправилно писање описних назива празника: Усршњи Празници, Божићни Празници, Новогодишњи Празници и сл. Правилно је да наведене синтагме пишемо малим словом: ускршњи празници, божићни празници, новогодишњи празници (према правилу о писању  присвојних придева, јер није реч о званичним називима празника – Васкрс/Ускрс, Божић, Нова година).

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s