САВИНДАН

Уобичајен

Да живимо сви у слози,

Свети Саво, ти помози…

Браво за први фолклорни наступ! Били сте феноменални.

ЗБОРНИК КЊИЖЕВНОГ СТВАРАЛАШТВА МЛАДИХ СРБИЈЕ И ДИЈАСПОРЕ

Уобичајен

Културни центар „Српска кућа” из Пожаревца објавиo је Зборник књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре. Зборник је приредио Братислав Голић. „Српска кућа” већ годинама ради на афирмацији креативности деце основних школа. У најновијем издању Зборника нашле су се песме и наших младих писаца, ученика трећег разреда. Браво за Анастасију Царевић, Милицу Цогољевић и Анђелу Радовић!

ЧИТАЛИ СМО БАСНЕ

Уобичајен

Басне су кратке приче у којима животиње имају људске особине и описују поучне животне ситуације. На часу српског језика ученици су се упознали са баснама Цврчак и мрави, Лисица и рода, Корњача и зец. Након читања и разговора имали су задатак да осмисле дијалог између лисице и роде, да промене крај басне Цврчак и мрави и препричају и напишу разговор између корњаче и зеца пре трке.

 

Рода: Еее, моја лијо, ко другоме јаму копа, сам у њу упада.

Лија: У праву си.

Рода: Извини за дубок тањир.

Лија: Ја прва морам да се извиним.

Рода: Па, ипак је била добра шала.

Лија: Следећи пут леп ручак.  (Павле Јоксимовић)

 

Рода: Здраво, драга лијо, нисам те видела. Скоро да ми је жао што ниси доручковала код мене.

Лија: Ти ми нешто кажеш, најмилија другарице, ниси ни кап моје супе појела.

Рода: Па, ако ти је толико жао, што ми не кажеш истину.

Лија: И треба да ме грдиш и мрзиш; мислила сам да се мало пошалим са тобом.

Рода: Е, моја лијо, ко другоме јаму копа, сам у њу упада. (Катарина Петковић)

 

Једног пролећног дана зец и корњача су се договорили да се тркају. Сутрадан је била трка. Размишљала је ко ће да победи. Отишла је код зеца да поразговарају.

Зец: Дошла си?

Корњача: Да, дошла сам да те питам да ли се спремаш за трку.

Зец: Не, знам да сам брз.

Корњача: Добро ако тако мислиш.

Зец: Мислим и знам.

Корњача: Видећемо.

Зец: Ух, придремало ми се. Ззззззззззз

Корњача: Одох. Док он спава ја побеђујем…. И добијам награду.

И тако корњача победи зеца. Не треба бити лењ и мислити само на себе, него вредан и упоран.                         (Анастасија Царевић)

 

Били један зец и једна корњача. Хтели су да се тркају. Тако закажу место и време. Зец је знао да ће победити па се није бринуо, а корњача је стално вежбала и била упорна.

Зец: Ха, ха, ја ћу сигурно победити.

Корњача: Како то мислиш, уопште ниси вежбао?

Зец: Знам да ћу победити, ја сам рођени тркач.

Корњача: Шта ако те победим?

Зец: То се никад неће десити.

Корњача (помисли): Трчаћу без предаха и можда ћу га победити.

Зец: Мало ћу задремати.

Корњача: Јупи, престигла сам га.

Тако је корњача победила, а зец је остао да спава. Иако је мислила да ће изгубити, била је упорна и успела је.               (Вељко Вуловић)

СРЕЋНА 2020. ГОДИНА!

Уобичајен

Уз стихове Деда Мразе, Деда Мразе, не скрећи са стазе, привели смо крају још једну лепу календарску годину. За наше родитеље, секе, бате и другаре припремили смо новогодишњу празничну чаролију, где смо показали наша глумачка и рецитаторска умећа. Рецитовали смо песму „Љутито мече” и „Први снег”, а Вељко и Каћа дочарали су нам како изгледа једна заљубљена пахуљица. На крају нас је посетио Деда Мраз који нам је пожелео много петица у школи, а потом су нам осмех на лице измамили пакетићи које нам је ове године даровала наша другарица Анастасија са мамом и татом. Ђаци трећаци се од срца захваљују на овом дивном гесту!

ДЕДА МРАЗОВ НОВОГОДИШЊИ ШОУ 🎅

Уобичајен

У Културном центру у Гучи уживали смо уз Деда Мразов новогодишњи шоу. У сусрет Новој години срећу се кловн, жонглер и штулаш да дочекају Деда Мраза. Међутим, њега нема. Они се забринути упуте да га траже. На том путу наилазе на писмо које им је стигло са Северног пола. У писму им се обраћа Деда Мраз лично, како је тужан јер су заборавили на игру и пријатељство и ако не поправе то, он ове године неће доћи да додели пакетиће. Схватајући шта су урадили, удружују снаге и уз игру и радост поново схватају смисао пријатељства. Као награда за научену лекцију, стиже и Деда Мраз. Сви заједно уз песму дочекују Нову годину.

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА

Уобичајен

На часу ликовне културе решавали смо новогодишњу укрштеницу, бојили смо Деда Мраза, а потом правили честитке за своје најмилије, где смо им пожелели срећне предстојеће празнике. Једва чекамо да их уручимо.

НАЈУСПЕШНИЈА САЈАМСКА ПРОМОЦИЈА 🏆

Уобичајен

У Основној школи „Бранислав Петровић” у Слатини организован je Седми сајам (пред)школског издаваштва Моравичког округа, на коме је учествовало 12 установа.

Сајам издаваштва иницирала је 2009/2010. године просветни саветник Данијела Ковачевић Микић, а све у циљу промовисања ученичког стваралаштва, представљања примера добре праксе и унапређивању ваннаставних активности. Гласањем мешовитих тимова излагача, победник у категорији „Најуспешнија сајамска промоција” је ОШ „Горачићи”. На штанду смо представили издавачку делатност наше школе. Похвалили смо се Школским листом „Горачанац”, монографијом и Одељењским листом ученика трећег разреда. Посетиоци су имали прилику да учествују у решавању загонетки, од којих су неке биле и ауторске, а најбољи одгонетачи су награђени симболичним поклонима.  С поносом можемо истаћи да је штанд привукао пажњу многих. Био је ово леп повод за дружење ученика и представљање школе у најбољем светлу.

У данашњем времену, у којем имамо утисак да су праве вредности замрле, а читање књига потиснуто, организовање Сајма пред(школског) издаваштва представља корист за све: и за наставнике, који учешћем на Сајму размењују примере добре праксе, усавршавају професионане компетенције; и за ученике, који се подстичу да од најмлађег узраста развијају компетенције за целоживотно учење, сарадњу, естетичке, које су неопходне у школи 21. века.

КАПЕ

Уобичајен

Капе су незаобилазан детаљ у хладним зимским данима. За њихову израду биле су нам потребне дрвене бојице и куглице које смо направили од разнобојних салвета. На листу смо прво нацртали капу. Свако је имао задатак да направи шаре, водећи рачуна да не буде претрпано и да постоји неки ред. Линије смо обојили, поцртили, а потом смо лагано лепили куглице. Једна по једна испуниле су вешто повучене линије, а потом смо ове одевне предмете одложили на наш заједнички зимски пано. Уз њих нам је много топлије.