Monthly Archives: фебруар 2016

ТРЕЋЕ МЕСТО НА ОПШТИНСКОМ ТАКМИЧЕЊУ

Уобичајен

Од почетка трећег разреда почели смо да, мало по мало, решавамо сложеније, али веома занимљиве математичке проблеме. На Општинском такмичењу из математике, које је одржано 27.2.2016. године у Основној школи „Академик Миленко Шушић“ у Гучи, учествовале су и две ученице трећег разреда: Милица Зечевић и Љубица Гуговић. Наша Мица је освојила 70 поена и заузела треће место. Поносни смо!

Браво, Мицо!

DSCI1886 DSCI1890

Advertisements

СТАРИ ОПАНЦИ

Уобичајен

Једне вечери сам отишла на таван и видела опанке. Ти опанци су били пуни прашине. Ја сам их опрала и истресла. Доњи део је био баш тврд, а горњи плетен тракама од коже. Много су ми се свидели. Обула сам их и видела да су ми таман. Од тог дана размишљам да се упишем на фолклор. Пронашавши ове опанке закључила сам да су и моји преци волели музику као и ја.

Анђела Шипетић, III р.

opanak_srednji

МАЛИ КРОЈАЧИ

Уобичајен

Кројач је занатлија који се бави кројењем и шивењем одеће. Некада су постојали кројачи који су се звали абаџије и терзије. Абаџија је шио народну одећу: доламе, чакшире, а терзија градску одећу: јелек, антерије.. Од алата кројач употребљава: игле, маказе, креду, метар, чиоде, машину за шивење. Своје производе углавном шије по поруџбини.

На часу народне традиције и ми смо били кројачи и шили одела за лутке.

ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

Уобичајен

У циљу неговања и заштите српског језика, писма, језичке културе и писмености у Основној школи „Горачићи“ обележен је Дан матерњег језика (21. фебруар).

Користећи примере прилагођене узрасту ученика, ученицима трећег разреда приказана је презентација на којој је указано на најчешће језичке грешке и недоумице које се праве у говору и у писању: шангарепа – уместо правилног шаргарепа, млого – уместо много, ескурзија – уместо екскурзија, оделење уместо одељење и сл. Након презентације свим ученицима подељени су листићи на којима су биле исписане најчешће језичке недоумице. Писменост је нешто што се учи и вежба; најчешће није дар, али само континуираним и стрпљивим радом ученици могу усвојити норме стандардног српског језика.

Обележавање Дана матерњег језика има задатак да подсети колико је писменост важна и колико је наш језик, додуше и други језици у Европи и свету угрожен. А језик је, како рече Вук, „хранитељ народа“.

ДАН ДРЖАВНОСТИ

Уобичајен

Дан државности Србије слави се на Сретење у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у Орашцу код Аранђеловца, под Карађорђевим вођством, донета одлука о почетку оружаног устанка против Турака али и на дан када је 1835. у Крагујевцу донет такозвани Сретењски устав. Тај документ означио је почетак савремене државности.

12646895_1034947993218704_7535326604687392894_o

ДАН БЕЗБЕДНОГ ИНТЕРНЕТА

Уобичајен

Компјутерске мреже данас играју веома важну улогу, ако не и одлучујућу, у виђењу света, културним организацијама појединца, у поимању вредности. Не само да пропагирају одређене стереотипе и вредности, већ имају и улогу усмеривача догађаја значајних за људске вредности. Једноставно речено, интернет је данас потреба, забава, хоби, авантура, а код неких престиж, мода…

Међу корисницима интернета, циљна група којој посебно треба посветити пажњу су деца и млади.

Некада су родитељи веровали да им је дете безбедно ако је у кући, у својој соби, још боље ако је за радним столом. Али, ако је на том столу компјутер прикључен на интернет, ситуација се битно мења. Дечја соба може да постане најопасније место. Опасност у последње време вреба у виртуелном свету.

Приступ друштвеној мрежи „Фејсбук“ не би смела да имају деца млађа од 13 година, и то није случајно. Нажалост, нема начина да се млађима забрани отварање профила, што она масовно и раде, јер интернет је „држава без полиције“. Управо зато родитељи треба да воде рачуна о деци, и да их контролишу. Питање које се намеће и захтева одговор јесте како родитељи да контролишу шта деца раде на интернету, шта могу да толеришу, а шта треба по сваку цену да забране.

Уколико ви сами имате проблем на интернету, ако вас неко малтретира, узнемирава или сте били сведок дигиталног малтретирања неког од ваших другова, постоји интернет СОС апликација која ће вам помоћи: https://www.facebook.com/BirajReciHejtSp…/…/634169700048250/

Dan bezbednog interneta67

 

 

 

 

Презентација „Како контролисати децу на интернету“:

Kako kontrolisati decu na internetu

СТАРА ЗАНИМАЊА

Уобичајен

Народна традиција је предмет који умногоме ученицима помаже да се упознају с неким старим занимањима која су утонула у заборав. Кроз народну традицију ученици трећег разреда имају прилику да се упознају с различитим занатима и занатлијама, почев од оних који се баве производњом хране, обрадом метала, па све до обраде крзна, коже и многим другим. Ученици трећег разреда Основне школе „Горачићи“ покушали су да сачувају део традиције кроз причу о занатлијама који се баве прерадом вуне и тканине. Кроз неколико часова научили су да преду, шију јастуке и праве шешире.

Први час посветили смо вуновлачарима, занатлијама који обрађују вуну. Након приче о њима и гледања кратког филма где су имали прилику да виде машину за влачење (гребењање) вуне уследило је право уживање за све ученике. За овај час требало је да донесу вуну, вретена и преслице. С усхићењем су прионули на рад. Прво су обрадили и рашчешљали вуну, а потом су њихове вредне ручице покушале да извуку танке нити. Морамо признати да је било успешних преља, али све похвале добијају и дечаци који су се охрабрили и покушали да преду. На следећем часу донели смо тканину, иглу и конац, вуну, вату. Након упознавања са јорганџијом, занатлијом који прави јоргане и душеке, шили смо јастуке за лутке. Прво смо искројили два комада тканине, вешто зашили три стране, напунили с мало вуне и на крају завршили наше дивне радове спретним провлачењем игле, чиме смо показали да и малишани могу да буду веома успешни кројачи.

ПРИЧА ЛИЦИДЕРСКОГ СРЦА

Уобичајен

Налазим се у соби окачен о ексер. Помало сам тужан, можда од прашине која је нападала на мене. Једна девојка ме је давно окачила у собу и служио сам као украс. Како је време пролазило девојка је старила, а и ја с њом. Сада је та девојка постала бака. Остарила она, а остарило и лицидерско срце, тј. ја.

Кад год уђем у бакину собу срце се насмеши и прича ми приче из младости.

Сара Зимоњић, III р.

DSCI1541 DSCI1542 DSCI1625