Monthly Archives: мај 2016

НА СЛОВО, НА СЛОВО

Уобичајен

На слово, на слово

На слово, на слово, рецимо Л.

Кошаркашка и шарена,

што по трави скаче.

Знамо, знамо, то је лопта, ђаче.

На слово, на слово, рецимо М.

Добра и пажљива, увек је ту.

То је слово моје мило,

и у свакој реченици би се поновило.

Свако то зна, то је моја мама.

На слово, на слово, рецимо В.

Нека прича шта ко хоће,

најбоље је јести воће.

На слово, на слово, рецимо Р.

Драги друже, по мом пољу цветају

црвене руже.

На слово, на слово, рецимо Ј.

Увек је велика и румена.

Знамо, знамо, то је јабука зрела.

На слово, на слово, рецимо М.

Жут цвет и леп као облачак.

Од њега пчеле праве мед.

Знамо, знамо, то је маслачак.

На слово, на слово, рецимо Б.

Слатка и сочна, мека и тврда.

Деца је воле, то је бомбона пуна.

                                                                                 Ученици трећег разреда

Advertisements

САБОР КУМОВА

Уобичајен

Сабор кумова је манифестација која слави обичај кумства и промовише спорт, туризам, српске обичаје и културу. Сваке године организује се занимљив културно-уметнички програм, а на отварању овогодишње манифестације учествовали су и фолклораши из наше школе. Међу њима био је и наш Милан Јањић. Браво, Милане! Поносни смо!

ОСОБИНЕ ТЕЧНОСТИ

Уобичајен

Још један занимљив час природе и друштва. Да бисмо што боље уочили по чему су течности сличне, а по чему се разликују, учитељица нас је поделила у парове. Сваки пар добио је наставне листиће са различитим огледима. Након неколико минута дошли смо до следећих закључака:

  • Течности имају различиту густину.

  • Течности које растварају шећер су вода и алкохол.

  • Течност која раствара лак за нокте је ацетон.

  • Брже се раствара уситњен шећер.

  • Вода брже раствара оно што се меша.

  • Шећер се брже раствара у чаши са топлом водом.

ЂОЛОВ ТАТА НАМ ПРИЧА О СТРУЈИ

Уобичајен

На час природе и друштва у госте смо позвали Ђоловог тату. Обрађивали смо наставну јединицу „Материјали који проводе струју“. Наш гост нам је, с обзиром на то да ради у Електродистрибуцији, испричао све о струји, проводницима, изолаторима, али и мерама опреза које морамо да поштујемо када рукујемо електричним апаратима.

МАКЕТА „СВЕТ ОКО НАС“

Уобичајен

Највећа макета на Балкану „Свет око нас“, оригинално је наставно средство, дело аутора Боривоја Вујића. Ученици су у могућности да виде несвакидашњу атракцију која се памти, доживеће креативно искуство, образовно и лепо. Сви објекти и људи, којих има 1500 на макети, прављени  су у размери 1:87. Макета садржи објекте који се налазе у Београду и неким другим градовима Европе. Поред људи и зграда, макета има и возове, који се крећу прописаном брзином, метро, трамваје, ветрењаче. Ту су и забавни парк, спортски терени, зоолошки врт, дрвеће, језеро, воћњак, рудник, робне куће. Макету прати и око 2000 малих аутомобила и 1170 барби лутака.

 

ДРУЖЕЊЕ БЕЗ КЊИГА

Уобичајен

Дошло је пролеће и другари из Ртију, као што су и обећали, дошли су код нас. Са својом учитељицом потрудили смо се да будемо сјајни домаћини. Поделили смо најпре својим другарима беџеве са натписом: „Дружењем се срећа ствара, досадно је без другара“. У фискултурној сали наши гости показали су своја кореографска умећа, а потом смо уз њихову помоћ и ми покушали да научимо бар делић игре.

Да би дружење било занимљивије, након доручка, наставница енглеског језика Мирјана Марић организовала је занимљиве активности у вези са храном. Играли смо се „глувих телефона“, уписивали речи које недостају на припремљеном материјалу. Подељени у тимове развијали смо такмичарски дух јер смо имали задатак да нацртамо храну у задатом року. На крају смо решавали загонетке о храни.

Са прошлошћу Горачића другаре из Ртију упознао је Борко Рашковић, наставник историје, показавши им Музеј Горачићке буне, док их је вероучитељ упознао са основним подацима о градњи Цркве пресвете Богородице, а на крају је гостима поделио симболичне поклоне.

У веселој атмосфери сунчаног мајског дана дружење је настављено у паркићу, а потом смо нашим гостима поделили захвалице. Био је ово велики дан за нас.

ПРИЧА ИЗГУБЉЕНЕ ПОТКОВИЦЕ

Уобичајен

Потковица ми је испричала да је спала с ноге једног коња. Тај коњ је био драг, јер је увек пазио куда гази. Али, једне прилике је било јако невреме. Коњ се уплашио, потрчао у кас и не пазећи куда трчи изгубио потковицу. „Ето, сада сам остала овде и драго ми је што си ме ти нашла. Надам се да ћу ти донети срећу.“ Узела сам је и окачила на капију. У школи сам добијала све петице. Мама ми је рекла да је добро чувам. Од тог дана сам много срећна и радосна.   

            Сара Зимоњић и Анђела Шипетић