Category Archives: ЧАСОВИ – СРПСКИ ЈЕЗИК

„ШКОЛА” – ДРАГАН ЛУКИЋ

Уобичајен

На часу српског језика учили смо предивну песму „Школа”. На почетку часа решавали смо загонетке и ребусе, чија су решења школа и књига, потом смо играли игру Дан-ноћ. Ученици су извлачили куглице и са папирића читали дате тврдње које се тичу школе. Уколико се слажу са оним што су чули, требало је да устану, а уколико се не слажу, да остану на свом месту. Најавили смо наставну јединицу, упознали се са животом и радом песника Драгана Лукића, кратко поразговарали о песми, а потом су ученици подељени у парове радили на наставним листићима. После анализе урађеног уследила је игра са балонима. На знак учитељице ученици су имали задатак да што пре дођу до балона, изаберу један, пробуше га, а потом прочитају са папирића захтев који је требало урадити. За уторак учимо песму напамет.

Advertisements

МИРИШЕ РАНА ЈЕСЕН 🍂

Уобичајен

Јесен се полако ушуњала у нашу учионицу. Зато смо одлучили да данашњи час српског језика посветимо овом годишњем добу. Кроз занимљиве задатке подсетили смо се шта то одликује јесен. Решавали смо укрштенице; описивали лишће, небо, сунце, кишу; писали реченице започетим словом; били у улози малих детектива, а на крају смо уживали у слагалици и њеном бојењу. За домаћи пишемо састав на тему Мирише рана јесен.

Мирише рана јесен

У мом крају јесен је јако лепа. Где год да погледам, видим разнолике боје. Најлепши дан ми је био пре две недеље када је календарски почела јесен.

Освануо је леп и сунчан дан. Устала сам и спремила се за школу. Напољу је дувао благ и топао ветар. Док ме је тата возио у школу, гледала сам како ветар носи разнобојно лишће, помера крошње дрвећа на све стране. Ваздух је другачије мирисао него летос; осећала се свежина у њему, као да ће киша. Људи су обављали јесење послове на њиви, спремали дрва за огрев, вадили кромпир, маме и баке су спремале зимницу, осећао се мирис печене паприке у ваздуху. Неко је брао јабуке и крушке. Сви су користили лепо време да би завршили све послове пре него што захладни и почне киша. Још увек су шарени лептири летели од цвета до цвета, птице радосно цвркутале. Осећао се мирис ране јесени.

Јесен је лепо годишње доба. Волим је јер је разнобојна и свежа. Тада су људи више код куће са својим најмилијима, где одмарају уз пријатна дружења у топлим домовима.

Анђела Радовић

ПЕСМЕ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

Уобичајен

Десанка Максимовић је наша најпознатија песникиња. Рођена је 1898. године у селу Рабровица код Ваљева, али је детињство провела у Бранковини. Завршила је Филозофски факултет у Београду где је живела и радила до 1993. године. Писала је песме, бајке, приче и романе за децу. Писала је о деци, биљкама, животињама, али и о бићима из света маште. Често је писала о свом детињству које је провела на селу. У многим песмама пева о лепотама природе.

Најпознатије збирке дечјих песама које је написала су:

„Врт детињства”, „Шарена торбица”, „Златни лептир”, „Ветрова успаванка”, „Шумска љуљашка”.

РЕЧИ УМАЊЕНОГ И УВЕЋАНОГ ЗНАЧЕЊА

Уобичајен

Данас смо, једном речју, уживали на часу српског језика. Учили смо речи умањеног и увећаног значења кроз игру. Након уводне презентације уследиле су занимљиве активности, а све у циљу увежбавања ове наставне јединице. „Извуци куглицу”, „Баци коцкицу”, „Пробуши балончић”, „Потражи ковертић” биле су само неке од реализованих игара које су ученици са одушевљењем решавали. Час је успешно реализован, јер су ученици веома лепо прихватили овакав начин рада, а што је најбитније, добро су се забавили и сви су одлично савладали деминутиве и аугментативе.

ПЕСМЕ ГРИГОРА ВИТЕЗА

Уобичајен

Григор Витез је писац и песник за децу. Детињство је проживео у свом родном селу, испод планине Псуњ у Хрватској и ту је почео да пише, јер га је очарала богата природа, звуци из природе, гласови птица, животиња, траве, дрвећа, потока. Док читамо његову поезију, замишљамо да смо у природи, јер кроз његове песме владају разне боје, мириси. Био је јако несташан као дете, али посебно је волео маштовите игре. Написао је много песама за децу: „Како живи Антунтун, „Кад би дрвеће ходало, „Какве је боје поток, „Шевина јутарња песма” и друге.

ЗЕЦ И ВУК

Уобичајен

„На све стране пукла брука, зец уплашио вука”.

На часу српског језика читали смо текст „Зец и вук”. На следећем часу уследила је сценска импровизација. Ученици су код куће припремили маске и постали прави глумци.

ЗМАЈЕВЕ ПЕСМЕ

Уобичајен

Јован Јовановић Змај рођен је у Новом Саду. Био је правник и лекар, али је толико познат по песмама за децу које је писао. Писао је песме за децу и о деци, а писао је и о животињама.

Како је песник Јован Јовановић добио надимак? Овај песник заправо има два надимка. Како је био познат у време када је писао, сви, а нарочито деца су се обраћали са Чика Јово и тако је и дан данас остало, па људи када причају о њему и његовим песмама кажу Чика Јова. Пошто је писао за многе часописе, у једном од њих је поред потписа написао датум 3. мај. Међутим, датум је тако био написан да се тачка није видела и испало је као да је написао Змај. Тако је то Змај придодато његовом имену и презимену.

Змај је познат још и као преводилац, уредник и издавач разноврсних листова. Треба запамтити лист по коме је име добио и дечји лист Невен, који је уређивао до своје смрти.

Змај је писао разноврсне песме: о деци и њиховим несташлуцима, о природи, животињама… Најпознатије песме о деци су: Материна маза, Лени Рава, Мали Јова, Гаша, Пера као доктор, Мали Ђука… О природи: Зимска песма, Ал’ је леп овај свет, Дете и лептир, Пролеће… О животињама: Жаба чита новине, Пачја школа, Патак и жабе, Мачак иде мишу у сватове, Код мачке на части…

Кроз рад у пару ученици првог разреда упознали су се с песмама Јована Јовановића Змаја.

ПОСЛОВИЦЕ, ЗАГОНЕТКЕ

Уобичајен

На претходним часовима учили смо загонетке, пословице, брзалице. Наша другарица Милица била је вредна и код куће на креативан начин представила народне умотворине. Браво, Мицо!

ЛАБУДИЋИ

Уобичајен

Лабудови обожавају воду. Имају дугачак врат. Тело им је прекривено перјем беле или црне боје. Поред лабудовог репа налази се жлезда која испушта масноћу. Лабуд кљуном узима ту масноћу и њоме премазује перје. Због тога он може сатима да остане  у води. Прсти лабуда су повезани кожицом, као и код осталих птица пливачица. У води ноге користе као весла. Лабудови су птице селице. У јесен се селе на југ, а у пролеће се поново враћају. Тада мама лабудица и тата лабуд скупљају лишће, сламке и трску. Све то ставе на једно место на обали и тако саграде гнездо. Лабудица ишчупа мало свог перја, обложи гнездо и снесе пет-шест јаја. 

На часу српског језика ученици првог разреда читали су текст Бајка о лабуду и песму Мати. То нас је подстакло да на часу ликовне културе, користећи куглице од салвета, правимо дивне лабудиће.