Category Archives: ЧАСОВИ – СРПСКИ ЈЕЗИК

ПЕСМЕ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

Уобичајен

Десанка Максимовић је наша најпознатија песникиња. Рођена је 1898. године у селу Рабровица код Ваљева, али је детињство провела у Бранковини. Завршила је Филозофски факултет у Београду где је живела и радила до 1993. године. Писала је песме, бајке, приче и романе за децу. Писала је о деци, биљкама, животињама, али и о бићима из света маште. Често је писала о свом детињству које је провела на селу. У многим песмама пева о лепотама природе.

Најпознатије збирке дечјих песама које је написала су:

„Врт детињства”, „Шарена торбица”, „Златни лептир”, „Ветрова успаванка”, „Шумска љуљашка”.

Advertisements

РЕЧИ УМАЊЕНОГ И УВЕЋАНОГ ЗНАЧЕЊА

Уобичајен

Данас смо, једном речју, уживали на часу српског језика. Учили смо речи умањеног и увећаног значења кроз игру. Након уводне презентације уследиле су занимљиве активности, а све у циљу увежбавања ове наставне јединице. „Извуци куглицу”, „Баци коцкицу”, „Пробуши балончић”, „Потражи ковертић” биле су само неке од реализованих игара које су ученици са одушевљењем решавали. Час је успешно реализован, јер су ученици веома лепо прихватили овакав начин рада, а што је најбитније, добро су се забавили и сви су одлично савладали деминутиве и аугментативе.

ПЕСМЕ ГРИГОРА ВИТЕЗА

Уобичајен

Григор Витез је писац и песник за децу. Детињство је проживео у свом родном селу, испод планине Псуњ у Хрватској и ту је почео да пише, јер га је очарала богата природа, звуци из природе, гласови птица, животиња, траве, дрвећа, потока. Док читамо његову поезију, замишљамо да смо у природи, јер кроз његове песме владају разне боје, мириси. Био је јако несташан као дете, али посебно је волео маштовите игре. Написао је много песама за децу: „Како живи Антунтун, „Кад би дрвеће ходало, „Какве је боје поток, „Шевина јутарња песма” и друге.

ЗЕЦ И ВУК

Уобичајен

„На све стране пукла брука, зец уплашио вука”.

На часу српског језика читали смо текст „Зец и вук”. На следећем часу уследила је сценска импровизација. Ученици су код куће припремили маске и постали прави глумци.

ЗМАЈЕВЕ ПЕСМЕ

Уобичајен

Јован Јовановић Змај рођен је у Новом Саду. Био је правник и лекар, али је толико познат по песмама за децу које је писао. Писао је песме за децу и о деци, а писао је и о животињама.

Како је песник Јован Јовановић добио надимак? Овај песник заправо има два надимка. Како је био познат у време када је писао, сви, а нарочито деца су се обраћали са Чика Јово и тако је и дан данас остало, па људи када причају о њему и његовим песмама кажу Чика Јова. Пошто је писао за многе часописе, у једном од њих је поред потписа написао датум 3. мај. Међутим, датум је тако био написан да се тачка није видела и испало је као да је написао Змај. Тако је то Змај придодато његовом имену и презимену.

Змај је познат још и као преводилац, уредник и издавач разноврсних листова. Треба запамтити лист по коме је име добио и дечји лист Невен, који је уређивао до своје смрти.

Змај је писао разноврсне песме: о деци и њиховим несташлуцима, о природи, животињама… Најпознатије песме о деци су: Материна маза, Лени Рава, Мали Јова, Гаша, Пера као доктор, Мали Ђука… О природи: Зимска песма, Ал’ је леп овај свет, Дете и лептир, Пролеће… О животињама: Жаба чита новине, Пачја школа, Патак и жабе, Мачак иде мишу у сватове, Код мачке на части…

Кроз рад у пару ученици првог разреда упознали су се с песмама Јована Јовановића Змаја.

ПОСЛОВИЦЕ, ЗАГОНЕТКЕ

Уобичајен

На претходним часовима учили смо загонетке, пословице, брзалице. Наша другарица Милица била је вредна и код куће на креативан начин представила народне умотворине. Браво, Мицо!

ЛАБУДИЋИ

Уобичајен

Лабудови обожавају воду. Имају дугачак врат. Тело им је прекривено перјем беле или црне боје. Поред лабудовог репа налази се жлезда која испушта масноћу. Лабуд кљуном узима ту масноћу и њоме премазује перје. Због тога он може сатима да остане  у води. Прсти лабуда су повезани кожицом, као и код осталих птица пливачица. У води ноге користе као весла. Лабудови су птице селице. У јесен се селе на југ, а у пролеће се поново враћају. Тада мама лабудица и тата лабуд скупљају лишће, сламке и трску. Све то ставе на једно место на обали и тако саграде гнездо. Лабудица ишчупа мало свог перја, обложи гнездо и снесе пет-шест јаја. 

На часу српског језика ученици првог разреда читали су текст Бајка о лабуду и песму Мати. То нас је подстакло да на часу ликовне културе, користећи куглице од салвета, правимо дивне лабудиће.

ПЕСМЕ – МОМЧИЛО ТЕШИЋ

Уобичајен

Момчило Тешић рођен је у селу Глумач код Пожеге, 16. децембра 1911. године. Поезија Момчила Тешића је везана за природу, живот и рад сељака. Он је песник села и сеоског живота. У његовим песмама и бајкама за децу најзначајније место заузима рад. Његове песме су настале у природи, дворишту, на њиви, у пољу, у тренуцима предаха после напорног рада. Волео је децу, па се она често помињу у његовим песмама. Тешићеве песме су објављиване у многим часописима и листовима. Преведене су на многе стране језике. Написао је много књига: Сеје баба брашно, Од куће до школе, Поштарева торба, Пада киша ситница…

Писао је разноврсне песме:

  • о деци (Деца, Ноге, Кијавица на Златибору, Поштарева торба…);

  • о природи (Сликовница, Пролећно јутро у шуми, Пахуљица…);

  • о животињама (Лек, Први лептир, Ћуран, Ждребе…);

  • о воћу и поврћу (Јабука, Мрква…).

„Циганин хвали свога коња”

Уобичајен

Након обраде песме „Циганин хвали свога коња” ученици су подељени у четири групе. Једна група имала је задатак да опише Цигу; друга да настави песму; трећа да осмисли интервју између новинара и старог Циге, а четврта група је смишљала маркетиншке поруке за коња. Уживали су, а ово је плод заједничког рада:

 

Продајем ата, он мишеве хвата.

Прескочи лако поломљено стакло.

Грива му је бела, сваког дана га поздрави Лела.

Црне су му очи, зна високо да скочи.

Црвен му је реп, као на кући цреп.

 

Мој пријане, ај га купи,

сви други су много скупи.

 

Грива му је толико дуга

Ко на Шарганској осмици пруга.

 

Купио бих га, Циго, али нема пара,

поздравила те моја Дара.

 

Спустићу ти, друже, цену,

Као и ти мени балираном сену.

 

Прода Цига старог ата,

Оста само узде од канапа.

 

Цига има седу косу. Врло је лукав и сналажљив. Маштовит је. Носи стари прашњави шешир, јакну, мале фармерке и поцепане патике. Има два зуба. Бркови су му седи. Врло је хвалисав.

 

Новинар: Колико цените свога коња?

Циго: Продајем га по високој цени, он не вреди као обичан бифтек печени.