Category Archives: ЧАСОВИ – СРПСКИ ЈЕЗИК

БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА

Уобичајен

На часу српског језика учили смо предивну песму Бранка Ћопића „Болесник на три спрата”. Цртали смо мапе ума, решавали укрштеницу, кроз презентацију се упознали са жирафом, а потом смо писали рецепт – Како излечити жирафу.

У један велики лонац ставити килограм мимозиног лишћа и пет литара воде. Када то проври, прохладити и давати жирафи три пута дневно. Стављати јој облоге на врат.

У велики казан ставити 300 грама листа мимозе, 30 литара воде. То кувати 20 минута, а после оставити да одстоји 2 сата. Чај ће да пије два пута дневно и још пет дана мора пити исти овај чај.

У велики лонац ставити лишће. После лишћа додати воде, промешати лек и оставити да одстоји један дан. Затим ставити лимун да жирафи организам не буде имун. Шал жирафи око врата да је зима не хвата.

У велики лонац ставити: 4 литра воде, 25 лиски мимозе, 10 лиски ловоровог листа, 1 букетић камилице. То све кувати 15 минута. Остало: Када се чај прокува, додати: 8 лимунова, 6 поморанџи, 7 јабука (целих). Све састојке добро укувати. Када се чорба скува, прохладити па дати болесној жирафи.

Рецепте припремили: Ана, Павле, Каћа и Анђа Р.

Advertisements

АНДЕРСЕНОВЕ БАЈКЕ

Уобичајен

Ханс Кристијан Андерсен живео је у 19. веку. Рођен је у сиромашној породици. У почетку је и сам био сиромашан, па је у животу морао да се бави разним пословима да би преживео. Радио је у фабрици, а затим се окушао као глумац и певач, али без много успеха. Много је путовао. Није имао довољно новца за школовање, али је стекао добре пријатеље, богате и славне, па су му они помогли да заврши школу. Постао је професор и славни писац.  Познату причу Ружно Паче написао је размишљајући о себи и свом животу.

Кроз групни рад ученици су се упознали са Андерсеновим бајкама. На првом часу самостално су одговарали на питања у оквиру своје групе, док су на другом часу имали задатак да направе план за препричавање бајке Ружно Паче; опишу цара из бајке Царево ново одело; препричају бајку Принцеза на зрну грашка.

„ШКОЛА” – ДРАГАН ЛУКИЋ

Уобичајен

На часу српског језика учили смо предивну песму „Школа”. На почетку часа решавали смо загонетке и ребусе, чија су решења школа и књига, потом смо играли игру Дан-ноћ. Ученици су извлачили куглице и са папирића читали дате тврдње које се тичу школе. Уколико се слажу са оним што су чули, требало је да устану, а уколико се не слажу, да остану на свом месту. Најавили смо наставну јединицу, упознали се са животом и радом песника Драгана Лукића, кратко поразговарали о песми, а потом су ученици подељени у парове радили на наставним листићима. После анализе урађеног уследила је игра са балонима. На знак учитељице ученици су имали задатак да што пре дођу до балона, изаберу један, пробуше га, а потом прочитају са папирића захтев који је требало урадити. За уторак учимо песму напамет.

МИРИШЕ РАНА ЈЕСЕН 🍂

Уобичајен

Јесен се полако ушуњала у нашу учионицу. Зато смо одлучили да данашњи час српског језика посветимо овом годишњем добу. Кроз занимљиве задатке подсетили смо се шта то одликује јесен. Решавали смо укрштенице; описивали лишће, небо, сунце, кишу; писали реченице започетим словом; били у улози малих детектива, а на крају смо уживали у слагалици и њеном бојењу. За домаћи пишемо састав на тему Мирише рана јесен.

Мирише рана јесен

У мом крају јесен је јако лепа. Где год да погледам, видим разнолике боје. Најлепши дан ми је био пре две недеље када је календарски почела јесен.

Освануо је леп и сунчан дан. Устала сам и спремила се за школу. Напољу је дувао благ и топао ветар. Док ме је тата возио у школу, гледала сам како ветар носи разнобојно лишће, помера крошње дрвећа на све стране. Ваздух је другачије мирисао него летос; осећала се свежина у њему, као да ће киша. Људи су обављали јесење послове на њиви, спремали дрва за огрев, вадили кромпир, маме и баке су спремале зимницу, осећао се мирис печене паприке у ваздуху. Неко је брао јабуке и крушке. Сви су користили лепо време да би завршили све послове пре него што захладни и почне киша. Још увек су шарени лептири летели од цвета до цвета, птице радосно цвркутале. Осећао се мирис ране јесени.

Јесен је лепо годишње доба. Волим је јер је разнобојна и свежа. Тада су људи више код куће са својим најмилијима, где одмарају уз пријатна дружења у топлим домовима.

Анђела Радовић

ПЕСМЕ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

Уобичајен

Десанка Максимовић је наша најпознатија песникиња. Рођена је 1898. године у селу Рабровица код Ваљева, али је детињство провела у Бранковини. Завршила је Филозофски факултет у Београду где је живела и радила до 1993. године. Писала је песме, бајке, приче и романе за децу. Писала је о деци, биљкама, животињама, али и о бићима из света маште. Често је писала о свом детињству које је провела на селу. У многим песмама пева о лепотама природе.

Најпознатије збирке дечјих песама које је написала су:

„Врт детињства”, „Шарена торбица”, „Златни лептир”, „Ветрова успаванка”, „Шумска љуљашка”.

РЕЧИ УМАЊЕНОГ И УВЕЋАНОГ ЗНАЧЕЊА

Уобичајен

Данас смо, једном речју, уживали на часу српског језика. Учили смо речи умањеног и увећаног значења кроз игру. Након уводне презентације уследиле су занимљиве активности, а све у циљу увежбавања ове наставне јединице. „Извуци куглицу”, „Баци коцкицу”, „Пробуши балончић”, „Потражи ковертић” биле су само неке од реализованих игара које су ученици са одушевљењем решавали. Час је успешно реализован, јер су ученици веома лепо прихватили овакав начин рада, а што је најбитније, добро су се забавили и сви су одлично савладали деминутиве и аугментативе.

ПЕСМЕ ГРИГОРА ВИТЕЗА

Уобичајен

Григор Витез је писац и песник за децу. Детињство је проживео у свом родном селу, испод планине Псуњ у Хрватској и ту је почео да пише, јер га је очарала богата природа, звуци из природе, гласови птица, животиња, траве, дрвећа, потока. Док читамо његову поезију, замишљамо да смо у природи, јер кроз његове песме владају разне боје, мириси. Био је јако несташан као дете, али посебно је волео маштовите игре. Написао је много песама за децу: „Како живи Антунтун, „Кад би дрвеће ходало, „Какве је боје поток, „Шевина јутарња песма” и друге.

ЗЕЦ И ВУК

Уобичајен

„На све стране пукла брука, зец уплашио вука”.

На часу српског језика читали смо текст „Зец и вук”. На следећем часу уследила је сценска импровизација. Ученици су код куће припремили маске и постали прави глумци.

ЗМАЈЕВЕ ПЕСМЕ

Уобичајен

Јован Јовановић Змај рођен је у Новом Саду. Био је правник и лекар, али је толико познат по песмама за децу које је писао. Писао је песме за децу и о деци, а писао је и о животињама.

Како је песник Јован Јовановић добио надимак? Овај песник заправо има два надимка. Како је био познат у време када је писао, сви, а нарочито деца су се обраћали са Чика Јово и тако је и дан данас остало, па људи када причају о њему и његовим песмама кажу Чика Јова. Пошто је писао за многе часописе, у једном од њих је поред потписа написао датум 3. мај. Међутим, датум је тако био написан да се тачка није видела и испало је као да је написао Змај. Тако је то Змај придодато његовом имену и презимену.

Змај је познат још и као преводилац, уредник и издавач разноврсних листова. Треба запамтити лист по коме је име добио и дечји лист Невен, који је уређивао до своје смрти.

Змај је писао разноврсне песме: о деци и њиховим несташлуцима, о природи, животињама… Најпознатије песме о деци су: Материна маза, Лени Рава, Мали Јова, Гаша, Пера као доктор, Мали Ђука… О природи: Зимска песма, Ал’ је леп овај свет, Дете и лептир, Пролеће… О животињама: Жаба чита новине, Пачја школа, Патак и жабе, Мачак иде мишу у сватове, Код мачке на части…

Кроз рад у пару ученици првог разреда упознали су се с песмама Јована Јовановића Змаја.