Category Archives: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

ПРИЧА ИЗГУБЉЕНЕ ПОТКОВИЦЕ

Уобичајен

Потковица ми је испричала да је спала с ноге једног коња. Тај коњ је био драг, јер је увек пазио куда гази. Али, једне прилике је било јако невреме. Коњ се уплашио, потрчао у кас и не пазећи куда трчи изгубио потковицу. „Ето, сада сам остала овде и драго ми је што си ме ти нашла. Надам се да ћу ти донети срећу.“ Узела сам је и окачила на капију. У школи сам добијала све петице. Мама ми је рекла да је добро чувам. Од тог дана сам много срећна и радосна.   

            Сара Зимоњић и Анђела Шипетић      

Advertisements

ВОСКАР

Уобичајен

Ове године на часу народне традиције упознали смо се и са воскаром, занатлијом који се бави израдом различитих свећа. И ми смо били мали воскари. Правили смо украсне свеће. Истопили смо свећу, разлили у различите модлице растопљен восак и добили разноврсне облике за предстојеће васкршње празнике.

СТАРИ ОПАНЦИ

Уобичајен

Једне вечери сам отишла на таван и видела опанке. Ти опанци су били пуни прашине. Ја сам их опрала и истресла. Доњи део је био баш тврд, а горњи плетен тракама од коже. Много су ми се свидели. Обула сам их и видела да су ми таман. Од тог дана размишљам да се упишем на фолклор. Пронашавши ове опанке закључила сам да су и моји преци волели музику као и ја.

Анђела Шипетић, III р.

opanak_srednji

МАЛИ КРОЈАЧИ

Уобичајен

Кројач је занатлија који се бави кројењем и шивењем одеће. Некада су постојали кројачи који су се звали абаџије и терзије. Абаџија је шио народну одећу: доламе, чакшире, а терзија градску одећу: јелек, антерије.. Од алата кројач употребљава: игле, маказе, креду, метар, чиоде, машину за шивење. Своје производе углавном шије по поруџбини.

На часу народне традиције и ми смо били кројачи и шили одела за лутке.

СТАРА ЗАНИМАЊА

Уобичајен

Народна традиција је предмет који умногоме ученицима помаже да се упознају с неким старим занимањима која су утонула у заборав. Кроз народну традицију ученици трећег разреда имају прилику да се упознају с различитим занатима и занатлијама, почев од оних који се баве производњом хране, обрадом метала, па све до обраде крзна, коже и многим другим. Ученици трећег разреда Основне школе „Горачићи“ покушали су да сачувају део традиције кроз причу о занатлијама који се баве прерадом вуне и тканине. Кроз неколико часова научили су да преду, шију јастуке и праве шешире.

Први час посветили смо вуновлачарима, занатлијама који обрађују вуну. Након приче о њима и гледања кратког филма где су имали прилику да виде машину за влачење (гребењање) вуне уследило је право уживање за све ученике. За овај час требало је да донесу вуну, вретена и преслице. С усхићењем су прионули на рад. Прво су обрадили и рашчешљали вуну, а потом су њихове вредне ручице покушале да извуку танке нити. Морамо признати да је било успешних преља, али све похвале добијају и дечаци који су се охрабрили и покушали да преду. На следећем часу донели смо тканину, иглу и конац, вуну, вату. Након упознавања са јорганџијом, занатлијом који прави јоргане и душеке, шили смо јастуке за лутке. Прво смо искројили два комада тканине, вешто зашили три стране, напунили с мало вуне и на крају завршили наше дивне радове спретним провлачењем игле, чиме смо показали да и малишани могу да буду веома успешни кројачи.

ПРИЧА ЛИЦИДЕРСКОГ СРЦА

Уобичајен

Налазим се у соби окачен о ексер. Помало сам тужан, можда од прашине која је нападала на мене. Једна девојка ме је давно окачила у собу и служио сам као украс. Како је време пролазило девојка је старила, а и ја с њом. Сада је та девојка постала бака. Остарила она, а остарило и лицидерско срце, тј. ја.

Кад год уђем у бакину собу срце се насмеши и прича ми приче из младости.

Сара Зимоњић, III р.

DSCI1541 DSCI1542 DSCI1625

ШЕШИРЏИЈЕ

Уобичајен

Шеширџија је занатлија који прави женске и мушке шешире, капе, качкете, беретке… У свом раду користи различите врсте материјала, а најцењенији су шешири од филца. Први шешири били су направљени од сламе, а затим су почели да се праве од сирове, нештављене коже. Шешири се украшавају траком или гајтаном око обода. 

На часу народне традиције правили смо различите шешире. Од обичног картона, лепка, папира у боји, колаж-папира врло брзо се наша учионица претворила у  шеширџијску радњу. У уводном делу часа ученици су се упознали с материјалима од којих се праве шешири, с обликовањем, украшавањем, али и  са историјом настанка првих шешира. Након читања песме „Дедин шешир и ветар“, мале занатлије су кренуле у авантуру. Од алата и материјала малишани су користили маказе, игле, картон, траку, лепак, папир у боји. Узимали су меру за шешир једни другима, цртали, сецкали, лепили. Било је потребно стрпљења, прецизности и труда, али су на крају настали прелепи шешири које смо одмах испробали, а потом их одложили на зид како би оплеменили простор наше друге куће.