Category Archives: ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ

ЛЕПОТЕ МОГ ЗАВИЧАЈА

Уобичајен

Моје село се зове Горачићи. Оно је мало, скромно, окружено планином Јелицом.

Куће су расуте по брдима. У мом селу постоји продавница, музеј, амбуланта, пошта, црква и, наравно, школа. Кроз наше место пролази аутобус који нас повезује са Гучом и Чачком. Скоро је урађен нови асфалт који нам много значи. У нашем селу се увек нешто одржава. Сваке године славимо Дан школе, а ми, ђаци, спремамо приредбе и дочекујемо госте. Славимо и Малу Госпојину, славу наше прелепе цркве која је скоро обновљена и најстарија је црква у Драгачеву. Сваког јуна одржава се и манифестација Сабор кумова, која привлачи много гостију. Тада се састају кумови са свих страна, како би учествовали на шаховском турниру. Мој завичај красе чист ваздух, простране шуме и ливаде, добри људи.

Када завршим школу увек ћу се враћати у свој родни завичај, јер се ту најлепше осећам.

Милица Цогољевић, други разред

Advertisements

ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС

Уобичајен

Ученици другог разреда учествовали су и на литерарном конкурсу који је расписан поводом Дана школе. Наша другарица Анђела Радовић освојила је прво место у млађој конкуренцији. Она је посветила песму школи у којој је описала како види приредбу поводом великог јубилеја. Честитамо!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

НАША УЧИОНИЦА

Уобичајен

Наша учионица је весела и пуна топлине и љубави. Када уђем у учионицу, осећам се сигурно. Учионица је шарена, лепа и осветљена љубављу. Када уђем у њу, осећам свежину, раздраганост. У њој учим да пишем, читам, сабирам и одузимам. Пано је украшен јесењим бојама. Када изађем пред таблу, чујем како ми она шапуће задатке. Учионица је пуна јесењих боја. Моја школа и учионица славе јубилеј – сто педесет година и рођендан. У њој проводим време са другарима. У учионици се осећам као у својој соби. Пуна је другарства, тајни. Она је велика.

Наша учионица представља дечје царство и у њој царује другарство.

Анђела Радовић, други разред

Наша учионица је пуна разних боја, али само једне боје нема, а то је црна. Црна боја није лепа за нашу учионицу. Лепа је као ливада са хиљаду разних боја. У нашој учионици су четири клупе и осам столица. Наша учионица је пуна другарства, уредности и топлине. Пуна је радости и љубави. У школи се осећам као код куће. Наша учионица је најлепша.

Вељко Вуловић, други разред

МОЈЕ ДЕТЕ🤱

Уобичајен

Од ове школске године литерарне радове представићемо и у информативном магазину за децу и родитеље „Моје дете”. У рубрици Деца за децу трудићемо се да широј јавности презентујемо наше занимљиве саставе, песме. За почетак представљамо вам први објављен писмени састав, а у питању је наша другарица Анђела Радовић. Хвала порталу „Моје дете” и радујемо се сарадњи.

ТО ЈЕ БИО РАСПУСТ

Уобичајен

Ово је мој први летњи распуст. Највећи део распуста провела сам играјући се са сестрама Дуњом и Каћом.

Најлепши део распуста су били дани које сам провела на мору. Била сам у Грчкој, са мамом, татом и сестром. Били смо на острву Евија. Тамо смо се много лепо провели. Плажа је била лепа и чиста. Имало је пуно људи. Сека и ја смо се играле у плићаку. Носила сам мишиће на рукама. Мој комшија Стефан ме је бацио у воду, а ја сам се смејала и тражила још. Све игре на води ми се свиђају.

Било ми је жао када је требало да кренемо кући. Мој први летњи распуст је био много леп.

Анастасија Царевић

Када сам завршила први разред, почео је летњи распуст уз пуно разних играрија.

Проводила сам време са сестром и братом у игри са лоптом, на љуљашци, у шетњи. Ишла сам у планину, сакупљала печурке, гледала како деда и чича стружу и вуку дрва. Брала сам малине, ишла код деде, бабе и ујака у Брезовице, проводила време с њима. Код куће сам хранила стоку, мале телиће, пилиће, прасиће. Тата ми је купио два мала штенета. Назвали смо их Паша и Видра. Воле да се играју и баш су слатки тако мали.

Уживала сам на распусту, а сада је време опет за школу. Крећем у други разред и биће ми успешан као и први.

Анђела Радовић

ПЕСМЕ ЗА САЊИВЕ ГЛАВИЦЕ

Уобичајен

Из штампе је изашла књига песама Песме за сањиве главице, ученице петог разреда Јелене Петковић. Учитељица је поносна на њу и жели јој много среће у даљем стваралаштву.