Category Archives: ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ

УЧИТЕЉИЦА

Уобичајен

Хвала, Мицо! 👏👏👏

Advertisements

ПЕСМЕ ЗА САЊИВЕ ГЛАВИЦЕ

Уобичајен

Из штампе је изашла књига песама Песме за сањиве главице, ученице петог разреда Јелене Петковић. Учитељица је поносна на њу и жели јој много среће у даљем стваралаштву.

МОЈА ОМИЉЕНА ЖИВОТИЊА

Уобичајен

Ученици првог разреда овако су описали своју омиљену животињу:

 

Моја омиљена животиња је пас. Он има длаку црне боје, која је много мекана. Има браон очи. Воли да трчи и да скаче на мене, зато што ме јури. Волим га зато што ме чека на путу од школе до куће.

Вељко Вуловић

Моја омиљена животиња је пас. Он се зове Алек. Има четири године и једанаест килограма. Алек има дугу белу длаку. Веома је раздраган и дружељубив пас. Алек ме често прати до аутобуске станице. Волим га јер је увек спреман за игру. Мислим да и он воли мене више од свих.

Павле Јоксимовић

Read the rest of this entry

ЗБОРНИК КЊИЖЕВНОГ СТВАРАЛАШТВА МЛАДИХ СРБИЈЕ И ДИЈАСПОРЕ

Уобичајен

Културни центар „Српска кућа” из Пожаревца објавиo је Зборник књижевног стваралаштва младих Србије и дијаспоре. Зборник је приредио Братислав Голић. „Српска кућа” већ годинама ради на афирмацији креативности деце основних школа. У најновијем издању Зборника нашле су се песме и наших младих писаца, ученика четвртог разреда. Браво за Љубицу Гуговић, Јовану Мојсиловић, Јелену Петковић и Марка Милетића!

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПРОЂОШЕ…

Уобичајен

Четири године прођоше

као дланом о длан,

четири године

као неки најлепши сан.

 

Са учитељицом делили смо тајне,

биле су ту речи лепе, ружне и сјајне.

 

Неки су били вредни, марљиво учили,

а неки се са множењем мучили.

 

Неком се „ћошак” дивио,

кад није слушао, кад је нешто скривио.

 

Зато, моја мила учитељице,

ставите осмех на своје лепо лице.

 

Долази генерација млађа,

али учитељице, генерација четврто један је много слађа.

Јелена Петковић

ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ЧЕТВРТАКЕ

Уобичајен

 У нашем одељењу дванаест другара има, а сада ћемо понешто да кажемо о свима.

 

Љубичица је девојчица слатка и фина,

до окружног такмичења у шаху она је стигла.

Да нешто ново научи, увек тежи,

од школских обавеза никад не бежи.

 

Сарита је тиха и помало стидљива,

али у њеним  очима дружељубивост је видљива.

Лице јој је често осмехом украшено,

све похвале и за владање њено.

 

Лепо лице наше Милице,

одељењске председнице.

Вредна и добра ученица

за математичке заврзламе права је паметница.

 

Милан Јањић је добар и прави друг,

лепо црта и трчи укруг.

На часовима физичког равном му нема,

лети, скаче, пузи, брише све са терена.

 

Мићко је добро и примерно дете,

њега не занимају пушке и ракете.

Лепо васпитање носи са собом

и знај да ће се због тога сви поносити тобом.

 

Труд и знање, наш Марко има,

на часовима је пажљив и миран.

Додај осмех на то лепо лице,

и настави да ређаш и даље петице.

 

Јоца је лепа, паметна и нежна,

као нека пахуљица снежна.

Прелепо црта, још лепше пише,

фудбал воли од свих спортова највише.

 

Јеца је наша песникиња мала,

шта год је пожелела, то је и написала.

Она прелепе стихове пише,

да постане песник волела би највише.

 

Ту је још један Милан мали,

у тандему са Ђолом понекад несташлук направи.

Окретан је као чигра,

и много воли фудбал да игра.

 

Ђоле је увек пун разних питања,

 јер је велики обожавалац читања.

Много воли тракторе и људе, али и

 у центру пажње понекад да буде.

 

Дуге трепавице носи на глави,

можда ће бити заводник прави.

То је наш Милош, марљив и вредан,

за глуму је створен, имитира као један.

 

Анђа је скромна, одговорна и озбиљна,

на часовима је веома мирна.

Изостанак ниједан направила није,

школу обожава, за цртање је геније.